Rosa Salvaje

Vamos a bailar esta noche!!!

Nedelja negde oko 20h.

Taman sam obukla izlizanu, omiljenu šljampavu odeću, na nogama omiljne pufnaste šunjalice, u ruci daljinski upravljač i kad sam se ugnjezdila ispod ćebeta i milion jastuka, čujem, kako to obično biva, zvono na vratima. Aaaaaaaahhh - who dares to interupt me :)

Otvaram vrata spremna za napad, kad ono... Moje ludače sa flašom šampanjca, sve sa crvenim karminom, započeše pesmu: "Moja mala nema mane, niko nema tako lepe dragane. Nema, nema ona nikoga, ona voli samo mene jednoga". Bruji ceo sprat, ma šta ceo sprat, cela zgrada, potpetice udaraju o pod, aplauzi pljušte kao kiša... Dobro je sve dok nema vučenja za uši.

- Vodimo te mala u grad! Oblači se.

-Aaaaaaahhhh... 

Moje žensko društvo je kao seks i grad, pa na kub, ali sve u španskom stilu - zeznule smo mi Amere čim smo se rodile. 

I gde će Španjolke nego kod Francuza, "misim" realno.

Ulazimo u Tuluz Lotrek, odiše baš boemski stil, nema šta, onako polu prazno, baš možeš lepo da udahneš. No, ajde da se mi zagrejemo malo, pa da zaplešemo.

Poređasmo se nas sedam, u babskom stilu (prekrštene ruke uspod sisa, da se podigne malo, valja se, i ko ima i ko nema) kao da će svakog časa da krene naša omiljena španska serija...

 U tom trenutku izlazi na podijum zanosna brineta, kovrdžava kosa do dupeta, duboke uske farmerice, uvučena majica na bretele. Zgodna, mašala, nema šta. Kažu da će te muškarac pozvati na ples ako dobro znaš da igraš ili ako mnogo dobro izgledaš. Ja sam bila na sigurnom, odčekirala sam obe stvari (odčekt, odčekt) i mogla sam da se prepustim prizoru. Bucko je s ponosom nosio svoj poveliki stomak, kojeg je prekrivala majica do pola, kao i njenu ruku dok su graciozno kračali do podijuma. Ona sva graciozna i svesna svoje lepote i neodoljivošću prati njegove korake podignute glave, ramena i izbačene guze. Vauuu, kakva dramska scena. Od oduševljenja sve smo počele da aplaudiramo i zviždimo. Predstava može da počne. 

 Kreće bucko u akciju, znoji se, vrcka, prevrće je u svojim rukama, levo-desno, do stuba pa nazad... Opaaa batooo, ovaj zna itekako šta radi, a ova mačkica ga lepo prati, nema šta, nemam šta da dodam. Odjednom bucko je okreće, tako da se pribije uz nju otpozadi, brzim pokretom je savija ka podu, mazi joj stomak i leđa. Wooow, kakva vrela atmosfera, bucko se već istopio. Mi i dalje zviždimo i aplaudiramo s oduševljenjem. Vidim krajičkom oka da nas svi gledaju kao da tu ne pripadamo, ma... vat a fak, život je samo jedan, nastavljam da zviždim. Brinetica se naglo okreće ka njemu i uz mrdanje kukovima spušta svoje ruke na svoje međunožje, da ne kažem - zlatnu ribicu, i nastavlja da se njiše.

-Šta radi ova? - priupitam  moju Amoresitu razgoračenih očiju.

-Pa, brani se?

-Šta radi? (to je onaj pogled iz crtaća s pratećim vokalom "whaaaat?")

-To je takav ples, on je želi, a ona mu ne da. I kao stavlja ruke, da pokaže kako neće...

-Aha, neće da mu da, a? Opa.... (pale mi se sve lampice u glavi, i luster) 

-Ma, ja bih mu dala, žmureći. - dodaje Španska Samanta, da ne kažem Samantisita.

Hmmm, ne kažu džaba da onaj muškarac koji zna da igra i da vodi ženu na plesnom podijumu da je dobar u krevetu. Znači, naravoučenije br.1 - odvedite ga prvo na ples, da vidite kako se snalazi. Ne morate da se mučite da se skidate, a slatko ćete se nasmejati.

Mora da ovaj bucko kida, pa ubija... msm u krevetu...

Naravoučenije br.2 - Izgled vara. Ako hoćete dobar ples u spavaćoj sobi, stavite naočare za sunce i ugasite svetla. Za svaki slučaj ponesite i štipaljku za nos, nikad se ne zna, valja biti spreman na svaku situaciju.

 Naša Samantisita je već uveliko na podujumu, neki mršavko se lomi oko nje, presavija je, mi aplaudiramo, smejemo se, fotkamo i snimamo. Ona se zanosno njiše oko njega, mlati glavom, kukovima, prati ga nema šta. Improvizuje neko spuštanje do poda. Možda je pomislila da je on neka šipka za ples. On pokušava da izvede neku promenadu (da se otvore oboje u stranu držeći se samo za jednu ruku), ali avaj, ona ga je jako stisnula. Nećeš ti maco nikuda. Završava se pesma i mučenik hoće da ode, ljubazno joj se zahvaljuje, a ona ga pribija još jače uz sebe - ne ideš ti nikud, hoću još da igram.

Moj grohotni smeh prekida nečija ruka na mom ramenu.

Opa

Okrećem se, ćora je skupio hrabrosti. Prihvatam njegovu ruku i ustajem.

-Ne znam da igram- dobacujem mu sa sve kezom i verovatno ostatkom crvenog ruža na zubima.

- Nisam te pitao da li znaš, nego da li hoćeš da igraš. - namešta naočare i odgovara.

Vau, sviđa mi se njegov stav, valja to muškarci vole kada su u nečemu bolji od žena. Ok, probaću da ga pratim.

Sve je krenulo nekako smotano, barem s moje strane. Imamo osećaj kao da kukove nemam, kao da sam progutala neku motku. Pogled mi je uprt u njegova stopala i pokušavam da prekopiram njegove pokrete brzih nogu.

- Ne gledaj me u noge, zbunjuješ me. - kaže mi skoro pa ljutito.

- Pa, gledam samo u noge, ne sekiraj se.

- Ne gledaj, podigni glavu.

Okej, podižem glavu ka raspadnutoj tavanici i puštam ga da me vrti. Valjda je fora kada se skroz opustiš. Mmmmmm zamišljam već da sam u rukama mog princa Rikarda, a da plešem po metalnom poslužavniku. U tom trenutku prene me u stvarnost brz pokret njegovih ruku, i podiže moje ruke u vazduh.

-Opaaa - ispade mi s usana. Ruke mi vise u vazduhu. Ne znajući šta ću s njima, lupim dlanom o dlan i krenem da igram sirtaki. To je jedino što znam. Parola snađi se. Vidim da pokušava da mi pomogne i naginje glavu ka meni u trenutku kada sam spuštala svoje ruke spremne da ih udarim o đon svoje čizme (tako to ide u sirtakiju), i lupim ga po faci tako da mu odlete naočare na pod.

-Uuuuuppppsss - ne uspevam, a da ne prasnem u smeh.

- Pa, nećemo da se bijemo, majka mu stara. - Odgovara mi dok se saginje po naočare.

- Izvini, hteo si da ti stavim ruke oko vrata, je l?

Potvrdno klima glavom i nastavlja bezuspešno da me okreće po podijumu. Ja kao nešto cupkam, prebacujem težinu s noge na nogu, i izbegavam da pogledam one moje babe tamo što sede i vrište od smeha i uveliko prave video za uspomenu mojim unucima.

U jednom trenutku ćora se zaustavlja ispred mene, gleda me u struk, i vrhovima kažiprsta obe ruke odsečno me pipne po struku. Zaustavljam se, otvaram ruke u vazduhu. Gledam u svoj stomak, pa u njega, pa opet u stomak. (ooo svit džizus, šta sad hoće da uradim) 

Uveliko prevrće očima, nema od mene vajde, nikako, izgleda. Nema potrebe ni da stavljam ruke na svoju golden fiš, mislim da sam već sve rekla.

-Ahhaaa, hteo si da se okrenem, ko balerina?

-Pa, da, tako nekako.

Sva sreća, pesma se završila i ubrzo smo se rastali.

Naravoučenije br. 3 - Mali i ja nikako se ne bismo složili u krevetu, mislim da bi završio na podu s modricama.

Ma, sve je za ljude.

Imam ja svoje companere, ljubavi na pretek.

Ko što bi rekla naša Juana, neću se udati kad Bog kaže, nego kad ja kažem, a on pita. (i da mi svoje srce na metalnom poslužavniku)

Mislim da je dosta lekcija za danas.

Ljubi vas i voli vaša,

Rosa Salvaje