Rosa Salvaje

Una madre o tres??

Znate li onaj vic kada mali ciga dobije domaći zadatak da napiše sastav na temu "Samo je jedna majka"? I on napiše kako je jedne večeri mama spremala palačinke i pošalje ga da ide u špajz da uzme dve tegle džema, i on viče odatle - "Samo je jedna, majkaaa!"

Ja volim sve moje mame, a volim i mame celog sveta. Ipak, one su nam podarile život, i izvele nas na pravi put. (tako bi barem trebalo da bude)

Postoje razne faze u odnosu izmedju mame i deteta.

Faza br. 1 - Kada smo još uvek mali, pa mogu da se igraju s nama kao sa igračkama i da nas na fin način prevare. Kao npr. mama pojede sve slatkiše i onda glumeći traži sa nama po celoj kući ono što je pojela. Ili na primer, u prisustvu prijatelja mama prdne, a onda svali sve na tebe, jer još si mali da bi shvatio koliko je to ustvari zdravo kad čovek prdi, jer to je znak da creva rade kako treba, dok ukoliko kineš to je znak da si bolestan... Al bolje da tebi rade creva, nego mami. Jer mama želi uvek najbolje...

Faza br. 2 - Kada upadnemo u onaj užasni pubertet, pa nastupe nerviranja sa obe strane, a ipak primoran si da ih slušaš. Sećam se kada je moja rodjaka upala u neko ludilo od ponašanja (plakanje, durenje, bubuljice, histerija, smejanje, i sve u krug), i ja pitam izbezumljena moju mamu:

- Mama, mama, šta je ovo?

- E, sine moj, to ti je pubertet.

- Ja, mama, nikad neću biti taj pubertet.

I, naravno, kako to biva, mislim da sam bila i gora od tog puberteta. 

Faza br. 3 - Meni najomiljenija, a ponekad i najteža. A to je kada oni upadnu u taj "pubertet", pa postanu kao deca. 

 Sećam se jednom, sva usplahirena idem sa mamom kod ginekologa, jer nisam dobila već par nedelja. I kada se ispostavilo da je sve ok, kaže meni moja mama Sabiduria:

-Eto, vidiš da je sve uredu.

-Eto, mama, (podižem ruke u vis i širim oči najviše što mogu) vidiš rodila si Isusa Hristaaa!! A ne, ne, rodila si Mariju Djevu, sad ću još malo da vaskrsnem, pa da pripovedam na Fruškoj gori.

- Ma, rodila sam ja idiota. (hvata se za glavu)

Imam mnogo omiljenih scena s mojom mamom Sabiduriom. Pogotovo onih gde i mene uspe da istripuje.

Živeli smo jednom davno u jednoj kući i tu je često nestajala struja uveče. Moj otac je uvek ostavljao baterijsku lampu ispred kupatila, kako slučajno ne bismo polomili nešto usput. I zove me mama iz spavaće sobe da joj donesem baterijsku lampu, nešto joj se pokvario telefon.

Uredno uzimam lampu, uključujem je, i ulazim u sobu, sedam pored nje na krevet i pitam je u čemu je problem.

- Pa, vidiš nešto neće da mi se puni telefon, ne pokazuje se ništa na ekranu. Približi tu lampu malo bliže da vidim bolje.

I ja uperim lampu u ekran i tako jedno dva minuta buljimo u ekran da li će se pokazati znaci punjenja. Guramo jedna drugoj glavu i bečimo oči, kad mi odjednom sine:

-A, mama, nema struje!!!

(genijalno)

 Kad smo već kod telefona, kupim joj ja nov telefon, tač skrin, da bude žena sa stilom, iako ove starije generacije se slabo snalaze sa novom tehnologijom. Zove me posle par dana sva iznervirana jer kad god uključi kameru sve joj je žuto. Odem ja da vidim šta se dešava, reko sto posto je uključila neki efekat u podešavanjima... Brljam ja po tom telefonu dok slušam njene pridike kako sam joj kupila pokvaren telefon, bla bla bla. I ne mogu da nadjem u čemu je problem, kad god se uključi kamera ono ima žuti efekat, sve je žute boje. Ona stoji meni iznad glave i ponavlja: "Eto, vidiš šta sam ti rekla, pokvaren je, pokvarenog si kupila"; I iznerviram se, jer moram na kraju da priznam da je ipak upravu - telefon je pokvaren.

Okrećem telefon da ga stavim u džep i vidim da je okrenula naopako silikonsku žutu futrolu i ona rupica za kameru se nalazi na dnu umesto tamo gde treba. Naravoučenije - sledeći put napisati uputstvo kako se telefon stavlja u futrolu, i čemu služe izrezani delovi na njoj.

 Omiljeni su mi komentari o lepoti i o imanju (nemanju) dečka.

-Jaooo, dete moje, vidi kako si lepa. (mazi me po kosi, pa sledi sledeći komentar) Tako mlada, a već posedela.

- E kevo, u kojoj godini si ti zapela, da ne kažem u kom veku. Mačka si, majke mi!!

Ili...

-Jao, pa kakve su ti to bubuljice? (pipa me užasnuta po faci) A, znam to su ti te radodajke.

-Radodajke?

- Da, da, to su ti nejebice.

-Pazi, samo da ne zakačiš i prejebice!! E, te su već opasne po zdravlje! (dodaje moja sestra) 

Pre par meseci vozim ja Sabiduriu u servis da preuzme kola. Posle pola sata nerviranja i svadja sa majstorima koji nisu odradili posao kako treba i vratili joj još više izgreban auto nego što je ikad bio, seda ona u kola pored mene. Gledamo kako majstor odvozi njena kola ponovo u radionicu, a ona nastavlja da se raspravlja sama sa sobom.

-I kako je moguće da su tako bezobrazni? Kako? Platiš im bogaoca i još te ubeđuju da nisi normalan? Pa je l to normalno? (pomeram ruke u vazduhu, i nalaktim se na volan dok jednom rukom prekrivam lice) I sve su mi upropastili! Sve! (lupa o instrument tablu) I vidi ovo, vidi vidi, aman pogledaj! (pokazuje rukama na bravu) Ja nisam imala ovaj auto lok, vidi, šta je ovo.

Okrećem se i buljim u onu bravu kao tele. Vidi stvarno, ima auto lock, stisneš i zaključaju se sva vrata. A ona stvarno nije imala to na kolima. Posle par minuta iščuđavanja zajedno sa njom, sine mi lampica:

- Pa, maaamaaa, ovo su moja kola.... 

Znam da nikome nije lako sa mnom, i sa ovom mojom ludom glavom, kao što bi me stalno sarkastično pitao moj ćale: "E, a kako tebi stane toliki mozak u tako malu glavu?", i uvek završio sa rečenicom: "Ludo ovo dete, ali prijatno je". Znam da je mojim mamama (vau, tri puta sam napisala "ma") bilo najteže... i još uvek je...

Zato, mama jedan, mama dva i mama tri, volim vas najviše na svetu!! I da vas nije bilo, ne bi bilo ni mene... ovako lude, blesave, a ipak prijatne!!

Eto, ovog utorka, zagrlite i poljubite i vi svoju mamu... Jer, samo je jedna, majka!!!

Ljubi vas i voli vaša,

Rosa Salvaje