Rosa Salvaje

La vida en el campo

 U poslednje vreme mi je nesto ponestalo humora, vise mi cela ova situacija nije smešna, postaje zabrinjavajuća. Homer je u osmom veku pre nove ere opisao međuljudske odnose, emocije i rekacije ljudi. A mi ni u jednom smislu nismo evoluirali po tom polju, mislim da smo čak i degradirali. Žene su se kao izborile za svoja prava, htele su da nose pantalone. Sad one nose pantalone, muškarci nose suknje, i lepo im je – pirka im odozdo – i verovatno se pitaju koje smo mi ludače da se odreknemo toga... E onda žene krenu da se žale što ih muškarci ne poštuju... E paaaa, cile lale, kada ides da jedeš govna obavezno kašiku nosiš sa sobom. Tako se govori u mom selu... Mislim da ove ovdašnje žene treba da krenu sa kultačom!

I odem ti ja na selo, tamo gde đavo nosi poštu i lisica oštri zube. Emotivna higijena je na zavidnijem nivou nego u gradu, definitivno. 

-          Hajde, abuela, kaži Rosi kako si ti deda Miću stisnula, da može i ona da stisne nekog dečka.

Jaoo, pomislih, dok pijem kafu i čekam da se traktor „zagreje“ pre nego da krenem u malinjak, da sam muško sad ne bih slušala ove priče, sve žene iz mog sela bi bile moje J

-          Šta ima ja da joj pričam, ako oće da stisne nek stisne. 

Tako je, abuela, častim te J

-          Nisam ga ja stisnula, ja sam samo došla sa sve torbama i rekla: ja došla, a ti vidi šta ćeš! 

Simpl ez det! I već su 53 godine zajedno. A mi pravimo u gradu filozofiju od svega toga... Ccccc

Prekide mi misli naš brat Milorad, koji je otišao za Ameriku kada je imao samo 10 godina, tetura se preko našeg divnog dvorišta vičući helooouuu ver iz d raja... 

-          Otkud ti ovako rano, Mili? 

-          Šta da ti kažem, Rosa, navikao sam tamo u Americi svake nedelje da idem u crkvu, pa sam došao ovde malo da se pomolim u vašem dvorištu. – odgovara pokazujući prstima na flašu rakije. 

-          Crni ti, kako si izdržao slušanje mise svake nedelje na engleskom, jesi li išta razumeo? 

-          A, ćuti molim te, ranije kada su posle svake molitve izgovarali „ejmen“, ja sam mislio da kažu ej men, pa sam se okretao da vidim kog to čoveka zovu. – prekrsti se i popi jedan pozamašan gutljaj domaće radže. 

Mi počesmo toliko glasno da se smejemo da naš pas Mića zalaja glasno, a mačka Mici stade otvorenih očiju i usta preneraženo da nas gleda. Inače su to naši ljubimci koji su non stop zajedno, izgleda da kada zovemo jednog ili drugog ne mogu da skontaju na koga se odnosi pa oboje dođu, i tako večno ostadoše zajedno. I zapitam se u tom trenu zašto pričaju da su žene kao mačke, a muškarci kao psi. Tvrdim da je obrnuto, ali definitivno. Eto na primer, kada hoće pas da ide u šetnju on kao žena non stop laje i mota se oko nas (jesmo li krenuli, jesmo li krenuli, hoćemo li hoćemo li, idemo li, ajde ajde ajde, sad sad sad) dok mu slučajno ne zamiriše neka hrana ili slatkiš i onda ---- iooooooo mmmmm njaami njami J A mačka kada vas ugleda na vratima, pomisli – O, ne, stigla si kući. Znaš li kako ćemo? Sada ćeš da me nahraniš i ja ću da legnem i ne radim ništa.

Kada ste videli da je pas povratio hranu? NIKAD. On to tako brzo uradi i odmah pojede to isto i oliže iza sebe, kao da ništa nije bilo. Aaaa mačka. Mačka ako ikada povrati, to je ono – jaooo fuuuuj, odvratno, vidi bljak, umirem, ginem, nije mi dobro, majuuu, pomazi me, i onda se zaleće pas – dont vori hani – i poliže sve. Psi vole da su čisti, da se feniraju, friziraju, da im leprša dlaka, a kada muškarcu kažeš: dragi, kako ćeš tako napolje, vidi masna ti cela ruka, on pogleda ruku, snimi masni predeo, kao mačka oliže, i kaže – spreman sam, idemo!

Ljubi vas i voli vaša,

Rosa Salvaje®