Rosa Salvaje

Holaaaaa!

Prošlog utoraka je bio veliki praznik, Krstovdan. Moja mama Jolanda me je ispratila na posao sa rečima: 

-Ej, mala, danas se posti.

-E, moja Jolanda ja postim od velike Gospojine, pa produžih do male i sad sam rešila da zaključim sa Sv. Petkom. Kad je bal nek je maskembal. Je l moram nešto posebno da radim danas? Da se krstim, više puta dnevno, je l? - kipte iz mene moji verni pratioci sarkazam i ironija, aludirajući na pomenuti praznik.

-Jeste jeste, da raskrstiš. Ne moraš više puta dnevno, ali bitno je da kreneš. (inače ne čuje baš najbolje)

I tako ja reših da raskrstim jednu vrlo bitnu stvar. Užasno je to što ne mogu da obuzdam moj sarkazam i ironiju da malo manje napadaju veličanstveni muški ego, mislim stvarno, sram ih bilo. Elem, za aplauz su uvek potrebne dve ruke, pa hajde da čujemo i vidimo tu drugu ruku.

-Ćao Nikolase, reci par reči o sebi, kako bi moji čitaoci mogli da imaju sliku o kojoj muškoj populaciji je reč.

-Ćao, ne volim da pričam o sebi, više volim da to drugi rade umesto mene.

-Dobro, kako prilaziš devojkama? Kako se predstavljaš?

-Pa, ne predstavljam se, kažem joj: "Voleo bih da doručkujem sa tobom, kad ćemo na večeru?"

(moj sarkazam i ironija ispisuju tri tačkice ... ) 

Ok, evo ukratko, Nikolas ima 31 godinu, slobodnog je duha,  ne voli nikakve okvire, voli da uživa u svakom danu, voli da kontrira, voli lepe devojke koje ne otkrivaju sve svoje adute odmah već ostave malo mašti da odradi svoje, voli da se ljubi sa nepoznatim devojkama na sred ulice, misli da se izdvaja među svojim vršnjacima...

Zvuči li Vam poznato?

Dobro, Nikolase, imam par pitanja za tebe. (ona iz "Bravo" časopisa)

Da li misliš da su muškarci pametniji od žena?

(četiri sekunde ćutanja uz pratnju prevrtanja očima i pogled ka plafonu)

-Hahahahha, postoje puno pitanja na koja ne možeš da odgovoriš sa da ili ne, i ovo je jedno od tih.

-Da ili ne? (mora da ga prekine moje klasično žensko nestrpljenje)

(tri sekunde pauze i onaj klasični zamišljeni pogled)

- Generalno mislim da, žene mogu, ako su inteligentne, da lakše "uhvate" muškarca, jer su slabiji pol, ne u fizičkom smislu, naravno.

 -Ali to nije odgovor na moje pitanje!

-Dobro, dobro, lično mislim da su žene pametnije, bolje prolaze u životu. Muškarci, zapravo, ne misle svojom glavom (htedoh ovde da pitam gornjom ili donjom, al setih se da vežbam umerenost ovih dana), i onda tako suljaju kroz život, vode se tim nekim trenutnim zadovoljstvima, ne razmišljaju dugoročno, dok su žene suptilnije i proračunatije za neke stvari, i u tom smislu mislim da su pametnije od muškaraca.

Da li bi žene trebalo da budu ravnopravne sa muškarcima ili ne?

(ko iz topa) 

- Pa, zar već nisu?

- Pa nije pitanje da li jesu ili nisu nego da li bi trebalo da budu ili ne?

- Pa, mislim da da. Ne znam zašto ne bi, ide se ka tome. Vi žene, ovaj, ne znam da li si ti član ovog društva, (bocka on iskusno moj ego, ali avaj, postim ja već duži period), borite se za to, i ja to podržavam, mislim, zašto da ne.

Da li su muškarci izgubili na muškosti time što dele sve obaveze sa ženama?

(tri sekunde pauze, zamišljeni pogled i poluotvorena usta)

- Misliš oni su kao par, pa sad kao ono preraspodela kućnih poslova? (da, da, klimam ja glavom) U svom muškom društvu bi sigurno bili etiketirani kao: "vidi ga ovaj papučar", ali mislim da bolje prolaze kod svojih tih partnerki kada im pomažu oko kućnih poslova u smislu da će dobiti neke stavari, npr. u krevetu, u vezi, itd. 

Kako objašnjavaš potrebu muškaraca da žena uvek mora da bude lepa i pedantna, dok oni mogu da budu "prirodni"?

(Setih se automatski scene pre neko veče iz kafića. Tipičan Balkanac sedi za stolom, pije točeno pivo od pola litre, dlake vire na sve strane, i povlači iz nosa sadržaj kao da je na takmičenju najveće šlajmare na svetu. Preciznije na zagrevanju jer se radnja ponavljala na svakih osam bita)

(nula sekundi) 

-Pa, pazi, ovde je reč o ličnoj higijeni. Opšta kultura. Neki ljudi ubede sebe da su zanimljivi tako što će da budu prosti ili da prdnu, da smrde i ostalo. Kao misle da je takav tipičan Balkanac. Neke žene to vole. Ja nisam pristalica toga.

- Pa žene se žale, baš su htele da te ovo pitam.

- Onda jedno pitanje za njih: Zašto vi pristajete da živite ili da budete sa takvom osobom, ako vam to smeta i ako to ne možete kroz komuinikaciju da rešite?! 

(BRAVO! BTW, "potplatila" sam ga za ovakav odgovor)

Kako možete da se ljubite sa devojkom ujutru, a da niste oprali zube pre toga?

(nula sekundi)

-A jaooo, mislim, da... "Not my cup of tea". Ali, pazi ovako, pošto nam, genetski, ujutru skoči testosteron, jer je muškarac, u davna vremena, ujutru odlazio u lov kako bi ženi doneo neku životinju, a ona bi ostajala kući i čekala, a uvek je postojala mogućnost da se neće vratiti živ iz lova. I tako se postarala "genetika" da se njemu tad digne i da odradi posao, podmiri ženu i umiri Bogove. I tako se taj genetski kod preneo do dana današnjeg. I kada te udari tamo dole, onda te nije ni briga da l si oprao zube ili ne. 

 Zašto muškarci tokom konverzacije gledaju ženi u grudi umesto u oči?

(dve sekunde pauze, verovatno dok mu slika grudi prolazi mislima)

- Pa, ako ima šta da se vidi, onda da, biće teško da gledamo u oči. To je istina. Opet je to povezano sa genetikom. Muškarac od žene traži da bude zdrava (rukama pokazuje siluetu grudi i kako ih on obujmljuje), da bude mlada (pravi siluetu zadnjice u istom fazonu), što znači da će ona moći da mu rađa sinove, kao što bi to Džej rekao. Znači ti neki atributi žene, dobre grudi, guza, noge, su pokazatelji da je žena zdrava i reproduktivna. I onda prosto ne može si pomoć, a da ne gleda. Mnogo je teško da ne gledamo. Na primer, sad uđe neka sa dekolteom i nosi peticu, sad ti kao moraš da razgovaraš sa njom i da je gledaš u oči. Ma važi, to je baš baš teško. Znam da to nije ok, ali jbg.

(eto, drage moje, stavite sise na čelo)

Da li možeš da vidiš ženu kao majku svoje dece sa kojom si imao "one night stand"?

(četiri sekunde)

-Pa... Teško pitanje... Možda ne bih mogao da je vidim baš te večeri, ali ne vidim razlog zašto se taj odnos ne bi razvio u nešto više, ako bih ja video u njoj ono što je meni potrebno... iskrenost, privrženost meni i ne znam sad šta još (znači definitivno ne...) Neće da mi napravi to prepreku. Jer nema garanciju ako ja upoznam neku devojku u maksiju ili u bioskopu i sve ide tim nekim tempom, da će ona baš biti ta prava. Većina ljudi je mnogo neobrazovana, a jedna od tema je upravo i seks. Ljudi su potpuno izvrnuli emociju seksa i često je i ne razumeju. Zapravo kao tema se i ne pojavljuje u tzv. finom društvu jer se smatra vulgarnom. Seks je največa pokretačka energija kod ljudi, i kod žena i kod muškaraca. Najveća motivacija je ispoljavanje seksualne energije. I oni koji to ne razumeju smatraju se slobodnim da etiketiraju žene kao "lake". 

Zašto misliš onda da muškarci smatraju da su žene lake ribe, a muškarci sebe vide kao dobre frajere onda kada imaju što više partnerki?

(kao iz topa) 

-To su upravo ti dupli standardi. To sve zavisi od naše kolektivne svesti i područja na kome živimo. Mislim da to sve potiče iz manjih sredina, gde, do relativno skoro, se smatralo da žena mora nevina da uđe u brak, iako mi živimo u 21-om veku. Smatra se da je žena "uprljana" onda kada je što više njih prešlo preko nje. A ustvari, najveći problem kod muškaraca po pitanju žena je to što pokušavaju da imaju devojku koja je "svetica", nije bila ni sa kim, a s druge strane da je iskusna. Pa po zakonu kompenzacije to je nemoguće. Ja mislim... I ne mislim... Mislim ne bih voleo da budem kontradiktoran...Mislim, ako ju je j...o i onaj ko je pitao i onaj ko je žurio na autobus... Imaš tip devojaka koje jesu drolje, i one koje to nisu. (ok, ok, sad se malo izgubio u monologu, pa sam rešila da ga prekinem, rekao je suštinu, zar ne?)

Da li misliš da je seksualno obrazovanje i umeće kod muškaraca zasnovano na porno filmovima?

 (jedna sekunda)

- Pornografija, nažalost, igra veliku ulogu kod muškaraca. Jer nije da je nas neko sad učio seksualnom vaspitanju. Sam se obrazuješ. I kako ćeš? Odeš na neki sajt ili gde već i pogledaš šta te zanima. I to nije realan seks, da se razumemo. Dobro sad, ima raznih žanrova, ali jeste istina da je porno industrija sjebala muškarce. Imaju nerealna očekivanja od partnerki, a isto tako i žene od partnera. Jer one vide tamo da su oni svi obdareni.

- Zar nije poenta da u toku seksa i ženi bude lepo? Mislim da je normalno da bude lepo i nama, a ne samo vama, zar ne?

- Apsolutno, mislim, kroz te porno filmove, većina muškaraca doživljava žene kao kurve, u smislu ne obazirujući se mnogo na nju, nego da samo njemu bude lepo. Što je sa ljudske strane totalno "messed up"! Dobro, iskreno, u početku, dok i ja nisam imao tu svest o svemu tome, ti filmovi su i meni napravili dosta problema...

Šta je to što te najviše odbija kod današnjih devojaka?

 (pet sekundi)

 - Hmmm, pa, da kažem, recimo, loša higijena. To je ono što je za mene "big NO NO". I ono što se vidi odmah. Sledi neurednost. A po karakteru zavisi. Mislim zavisi šta tražim. Na neke karakterne osobine bih zažmurio ako bi mi ona bila samo kao "one night stand". U fazonu - šta me briga ako dobro izgleda. Ali za dugoročnu partnerku ne dolazi u obzir.

- Dobro, hajde kaži nam šta ti to smeta kod devojaka s kojima si bio u vezi.

- Smeta mi kada devojka ima negativan stav po pitanju svega. Ako gunđa stalno i prebacuje. Žali, kuka, to me izluđuje. I ako me pored nje stalno boli glava, ja to odmah eliminišem.

Ok, sledi jedno pitanje na koje te molim da mi odgovoriš samo sa DA ili NE. Može?

-Uh, teško. Al ajde, probaću.

Da li bi voleo da se sutra tvoja ćerka zabavlja (uda za) sa dečkom kao što si ti?

(jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, usledio osmeh kroz zube i pogled u pod)

- Pa, mislim da bi joj to bilo super...

(moj sarkazam i ironija smeše se pobednički negde duboko u meni, graciozno aplaudiraju, vrte se u krug i njišu se u ritmu muzike za ples) 

Eto, dragi moji i drage moje, pre nego što se upustite u novu vezu, ili dok ste još u vezi, zapitajte se ovo, ali odgovorite sami sebi najiskrenije, jer karma is the bitch! 

P.S. Možda i zato nema mog princa, jahača GSP sedišta, mog Rikarda, koji bi mi dao svoje srce na metalnom poslužavniku... 

Ljubi vas i voli vaša,

Rosa Salvaje 

Hola a todos!

 Imam osećaj kao da je juče bio onaj utorak od prošlog puta... Nešto kad čovek vežba ovu umerenost, malo se izgubi u vremenu i prostoru, pojave se te crne rupe. 

U crnim rupama možeš lepo da se zezaš, lebdiš, prizivaš kišu, slušaš rokenrol ili mazneš nekog dobrog frajera, samo je bezveze kad se probudiš...

 Kao svaka Španjolka koja ima sto imena i prezimena, tako ja imam veliku porodicu. Imam oca, tatu, ćaleta, mi padre-a *(ili mi padreta, ne znam kako se kaže), majku, mamu, kevu, mi madreta, jednu sestru i milion rodjaka.

Kažu da čovek prvo mora da kaže "hop" pa da zatim skoči, a ja već tri puta skočim i četvrti put u letu vičem "opaaaaa" bez "H", jer mi Španci ne čitamo to slovo...

Kaže meni moja sestra:

-Rosa, moraš malo da vežbaš umerenost i strpljenje, ne možeš sve da dobiješ i da daš na izvol'te, mora da imaš meru...

Zamislim se ja, rek'o, pa daj da probam, pa šta mi Bog da, ne mogu ništa da izgubim, osim umerenosti i strpljenja koje nemam :)

Scena broj jedan, dan vežbanja sedmi:

Dodje onaj dan u mesecu kada odem na posao kolima i ponudim se da odvezem posle posla mog druga i kolegu, Đulagu, do kuće. Seda moja sestra pored mene, a on iskusno seda na zadnje sedište i to baš iza mene. Vozimo se mi tako po nekom selu ovde u Španiji, i, naravno, iskopana neka ulica, jer moraju deca da se po "avlije" vesele i gledaju u asfalt. Počinje Đulaga sa instrukcijama:

-Malo levooo, leeeevooo, saaad malooo desnooo, desnoooo, eeee sad nacentrirajjj, taako, taaako, eee sad polaako, polaaako, eee KOČI, motaj sad malo udesno...

Gleda mene moja sestra krajičkom oka dok joj se smeši brk. Ja udišem vazduh punim plućima i stežem onaj volan dok mi ne pomodre ruke i utrnu prsti. Đulaga nastavlja:

-Ja bih ti predložio da sad ideš desno (ja skrecem udesno, jer levo je neka rupčaga koju bi i moj pokojni deda video, šta bre imaš da mi predlažeš bre), bravooo, bravooo. Salutira on meni, tipičan muškarac. Grrrrrrrrrrrrrrr mislim se u sebi da nemam ove bubne opne, čekić i nakovanj opekla bi ga moja para iz ušiju. Kao šlag na torti, posle par miliona njegovih instrukcija i bez ijedne moje reakcije, jer ja, Bože moj, vežbam umerenost, on proteže svoje ruke i obujmljuje volan i sam skrećeee!!! Aloooo!! Ja sam već na granici šištanja ekspres lonca, te on prekida neprijatnu tišinu i uživanje moje sestre na suvozačevom mestu:

-Ja sam oduševljen, bravo, bravo, tako je retko naići na žensku osobu koja želi da nauči da vozi, i želi da čuje savete i primedbe tokom vožnje. Očaran sam bravo, bravo, kako uspevaš?

Došla sam do poslednje tačke ključanja, šišti mi kroz zube, pretis lonac se usijao, ruke su modro plave, ne osećam prste, mislim da ću da iščupam onaj volan i pokušavam da obuzdam glas dok otvaram usta:

-VEEEŽBAAAMMM UMEEEREEENOOOSTTT!! - al' avaj, moj zanosni kreštavi glas se čuo sve do Portugala, moja sestra prasne u veoma zarazni smeh i tako se završila moja prva lekcija umerenosti.

 Scena broj dva, dan vežbanja deseti:

Moja mama Jolanda:

-Rosa, dete moje, kako ćeš tako pocepana na posao?

-Mama, to se tako nosi, sad su u modi pocepane farmerke.

-Ju, ju, ju, sramota, dete moje, nećeš ti meni ići pocepana dok sam ja živa. Ušiću ti ih ja, a ti ćeš ih, svakako, baciti kad se vratiš s posla.

-Ne, neću ih baciti, kada sam ih kupila pre nedelju dana. Odlazim u svoju sobu, ponavljajući sebi u mislima, umerenost, umerenost, umerenost.

Narednog jutra, uspavam se, naravno, užurbano perem zube, šminkam se, tražim moje sramotne farmerke, navlačim ih na brzinu i izjurim iz kuće. Stižem na posao, kuvam kafu i da sednem na stolicu. Prc. Ne mogu da savijem kolena. Jolanda ih je baš onako majčinski zašila. Ma šta ima da sedim, umerenost treba da se vežba ko vojnik stoički i stojećki. 

Scena broj tri, dan vežbanja dvanaesti:

Mama Jolanda:

-Rosita, jesi li bacila farmerke?

-Nisam.

-Dobro, nego kad ćeš da se farbaš?

-E, da znaš da bih mogla, razmišljam da još posvetlim ove krajeve, da ne budem žuta.

-Treba što pre da se ofarbaš, vidi koliki ti je izrastak do pola dužine kose. Ružno je.

-Jolanda, pa to se tako nosi, to je horhe.

-Ma, kakav horhe, toga nije bilo u moje vreme, vidi kako si lepa, a frizura ti je "božetesačuvaj".

Počinjem da se smejem, dođem da je poljubim, i šapnem joj:

-Šalila sam se, mama, to je ipak samo ombre. Moram da idem sad.

Scena broj četiri, dan vežbanja dvadeset i peti:

Pita mene moja koleginica Floresita:

-Rosa, evo pošto si ti sad u duhu umerenosti, kako ja sad da vežbam to? - pita me cupkajući s noge na nogu, tužnog pogleda, oborene glave i s telefonom u ruci.

-Šta je bilo, opet se ne javlja?

-Ne, izlđuje me! Malo piše, malo ne piše, pa danima ne odgovara na poruke. Poludeću! Zašto mi to radi?!

Setim se scene sa Petrom Božovićem i njegovim doktorskim savetima za te ljubavne probleme, i skapiram da tu oblast nikada neću doktorirati, uzdahnem i vratim se na delotvornija rešenja:

-Floresita, jesi li ti čula za kamen mudrosti?

-Kakav bre, Rosa, sad kamen mudrosti, ne zezaj me.

-Ne, ne, ozbiljno ti kažem. Ja sam od ćaleta dobila kamen, piše na njemu umerenost i strpljenje. Lupaš se s njim u glavu osam puta, deset puta dnevno i bude ti bolje. Zaboraviš odmah i kako se zoveš, a na njega i ne misliš. I posle petnaest godina bude ti bolje....

Ostavljam vas, dragi moji, da uživate u ovom divnom danu i vežbajte umerenost sa mnom.

A ja dotle ljubim izdaleka mog princa, jahača gsp sedišta i lupam se snažno kamenom o glavu.

Voli vas vaša,

Rosa Salvaje. 

Hola a todos!!

Danas je taj posebni utorak, dan kada se budim sva cvetna i radosna, kada obučem najlepsu haljinu, stavim maskaru i crven ruz, omiljeni parfem i krenem na posao.

Pita mene sinoć moja amiga:

-Rosa, pa zašto ne spremiš uveče šta ćeš da obučeš ujutru za posao, onda možeš duže da spavaš.

-Ma, kako bre da spremim šta ću obući, pa ne znam kakva ću se probuditi.

-Kako to misliš, kakva ćeš se probuditi?

-Pa, lepo, da li ću se probuditi kao lepotica, divljakuša, devojčica ili dečak....

Sve to ima svoje, uvek se oblačim po raspoloženju i tako da se osećam prijatno, u skladu sa mojom frekvencijom tog dana...  A vi?

Ne znam da li je zbog mog imena, ili cega već, al sve neko bilje, floru i faunu privlačim u poslednje vreme, možda je to taj poslednji zov pred zimu.... Naime, juče sam imala veoma interesantan telefonski razgovor sa agentom Herballife-a, iako sam na milion različitih načina pokušala da izbegnem taj razgovor, ipak sam juče morala to da obavim, jer ponedeljak je taj dan kada se završavaju sve one stvari koje niste hteli da vam upropaste vikend. Pa da vam radna nedelja počne onako u balkanskom duhu...

- Dobar dan, dobar dan - viče s druge strane žice jedan veoma razigrani muški glas.

- Oooo, dooobar dan - odgovaram ja s mojim zanosnim kreštavim glasom.

- Da, da, kažite u programu ste?

-A Vi ste onaj što prodaje kašike, viljuške i noževe?

-Da, da, kažite, je l legla plata, je l ćete moći da platite?

-Pa, nije legla plata, al babi legla penzija pa ćemo da vidimo nešto. Samo što mene ne zanima escajg, samo šerpe i lonci.

-Ooo, pa imamo i to, kažite šta Vam je potrebno?

-Pa, znate, čula sam da prodajete one tiganje na koje se ne lepe jaja.

-Da, da, znate, mislim da smo malo skrenuli s teme. Elem, da počnemo ispočetka. Pa, kako ste danas?

-Fantastično, kao i svakog ponedeljka - pokušavam da zvučim kao i da jeste tako. - A vi, kako ste?

-Ja sam božanstveno. - Odgovara mi onako poprilično samouvereno s tonom osmeha u glasu.

-Wauuu, pa kako da ja dostignem taj Vaš nivo božanstvenosti?

-A, pa, taj proces se sastoji iz šest koraka. Imate li papir i olovku?

-Da, da, pišem, šest koraka.

-Prvi korak je identifikacija. Znate, evo npr. Vi kažete da se osećate fantastično, znači prvi korak je identifikacija vašeg stanja.

-Aha, ok, pišem.. Drugi korak?

-E, drugi korak je samospoznaja. Znači, da možda Vi kažete da ste fantastično, a ustvari Vi niste. Tako da je jako ključno u ovom koraku da budete iskreni sami prema sebi i priznate sebi kako se Vi u stvarnosti i osećate.

- Aha, ok, kapiram, samopriznanje trenutne situacije. Dobro, korak broj tri?

- E, vidite, treći korak je potvrda. Dobijanje potvrde tog vašeg stanja.

- Hmmm, od koga? Od Boga? - naravno, bude se moji uspavani verni pratioci - sarkazam i ironija. 

-A, pa čekajte, molim Vas, skrenuo sam malo sa teme, ja bih da se vratim na ono zbog čega sam Vas ustvari i pozvao. Naime, možda ste čuli da postoji trenutno promocija...

-Ma, čekajte, čekajte, ne možete tek tako da me ostavite u sred trećeg koraka.

-Ma, hajte molim Vas, vreme je novac, a Vaše vreme je dragoceno kao i moje, te stoga bih da se vratim na stvar. Reč je o zdravom doručku u vidu šejka, kojeg pijete svako jutro i posle čak nedelju dana Vi možete da vidite drastične rezultate.

-Ahaa, dobro, dobro, evo pišem, četvrti korak, magični prašak, nakon potvrde i pečata Geruzije, dobija se prašak, koji se mućka...

-Da, da, znate, to je posebna mešavina praška i omekšivača.

-Oh, pa da li je u pitanju Lenor?

-Bože, šta me pitate, pa mi smo ozbiljna firma, naravno da je Lenor.

-Wau, ja ću onda onaj od lavande, obožavam ono...

-Ono ljubičasto pakovanje.

-E, da, da, baš tako. Sa notom zena u sebi, moliću Vas lepo. A recite mi, da li postoji određena temperatura pranja, ovaj mislim spremanja, centrifuga i broj obrtaja...

-O, veoma ste vickasti, gospođice, ja bih da se vratim na svoju temu, opet me vraćate nazad. Znači, šest dana pijete to svako jutro i sedmi dan se već vide rezultati.

-Aha, znači peti korak se sastoji od procesa mućkanja magičnog praška sa omekšivačem i šesti korak je ustvari sam uspeh, tj rezultati koji će se videti sedmog dana. Da li sam dobro razumela?

- Bravo, bravo, sve ste Vi to odlično razumeli, odavno nisam imao ovakvog sagovornika. Ali ja bih, ako mi dozvolite nastavio da pričam o proizvodu još 30 sekundi.

-Da, da, naravno, samo izvolite - kažem dok ga čujem kako u pozadini nastavlja svoje izlaganje, pomeram telefon što dalje od tela, i razmišljam šta bih mogla slatko da pojedem kad se vratim u realnost. Mmmm najlepše želje, mars, tviks ili sladoled? Kad me u izlaganju prekine koleginica sa začuđenim pogledom i pokazujući mi na telefon koji se njiše u vazduhu... Ah, da, jbt, ovaj mora da je završio. Vraćam telefon na uvo i nastupi momenat one neprijatne tišine, te se brzo potrudih da je prekinem:

-Oooo, bravooo, bravooo, svaka čast. Ako se ovaj razgovor snima, želim da Vas pohvalim na ovoj divnoj prezentaciji, Vaše komunikacione spospbnosti su na zavidnom nivou. Evo, možete sesti, ili ustati ako sedite, pet plus.

-Hahahaha, pa hvala, hvala. Je l imate neki komentar.

-Pa, sigurno nemam onaj komentar koji Vi želite da čujete.

-Ne, ne, samo kažite, Vaše mišljenje nam Veoma znači.

-Ali imate neki sastanak za trideset sekundi, zar ne?

-Hahhaha, pa verovali ili ne, da imam, neki dečko treba da dodje na konsultacije, malo kasni, ali saslusaću Vas dok on ne dodje.

-Neka, neka, mislim da je već na vratima, idite da proverite.

-Ma, ne sekirajte se Vi, samo kažite kažite.

-Pa, dobro ajde, kad već tako insistirate. Ja nisam pobornik magičnih prahova, Zvončice i Petra Pana, iako bih jako volela da živim u Nedođiji. Ali, nažalost, izabrala sam da se rodim i živim baš na Zemlji. Elem, znam da živimo u vremenu kada su najbolja i najlakša instant rešenja, koja daju rezultate, ali samo tokom kratkog vremenskog perioda, iliti dok se uzimaju ti instant proizvodi. Plus, jako smo glupi i lenji, da bismo bilo šta zdravije ili pametnije uradili za sebe i svoje zdravlje. Pa smo u fazonu - daj da uzmem nešto što ću da smuljam i što će mi ležeći topiti masti. Hvala Vam na divnoj Vašoj prezentaciji, koju sam iskreno, čula milion puta, ali nisam ja iz te priče.

-Ali, osećaćete se mnogo bolje. Evo ja uzimam već četiri godine svako jutro i budim se u pet ujutru sav pun energije i života.

-A hvala Vam, ja volim da spavam barem do sedam, osam ujutru. Ta dva, tri sata su mi najslađa.

-Pa dobro, jedete li slatkiše?

-Obožavam.

-Eto vidite, kada biste uzimali ovo svakog jutra, smanjila bi Vam se potreba za slatkišima u toku dana,

-Booože me sačuvaj, ali ja voooliiiim slatkiše, to je moja hrana za telo i dušu. Pa zašto sam se rodila na ovoj Zemlji ako ne da uživam u svim divnim grehovima???

-Eee, moraću da Vas prekinem.

-Znam, znam, stigao je dečko na kontrolu.

-Upravo tako, pozdravljam Vas i želim sve najlepše.

Eto tako, završi se razgovor i bolje nego što sam očekivala. Može biti i divan taj ponedeljak, samo ako se potrudimo. A i dalje razmišljam koji slatkiš da pojedem. Kažu muškarci su sa Marsa, a žene sa Venere. Zašto onda ne postoji neka čokoladica Venera iliti Venus??

Hmmmmmmm

A možda bih mogla i da gricnem malo svog princa, jahača gsp sedišta.

Ljubi vas i želi divan dan Vaša Rosa Salvaje.

Holla a todos, un otra vez!!

 Upravo se vratih sa odmora, puna utisaka, naravno. Zapitah se, po ko zna koji put odakle da počnem... I setim se, pa da, tu je dobri, stari Google da mi pomogne. Pa da krenemo:

 Search for: Obujmiti

Obujmiti - Obgrliti. Obuhvatiti. Napraviti sobom obruč oko nekoga. Uhvatiti u klinč.

Glagol je najčešće zastupljen na polju koitusa, mada mu ni čestitanje za slavu nije mnogo strana kategorija.

Primer: 

• - I? Kako je prošlo čitanje Sartra sa Mirom iz Resnika? 
• - Ćuti, brate, zamalo da me riba ubije, jebote... 
• - Šta: stavio joj si ga u rikverc, a? 
• - Ma, jok, bre, nego rava ima neke "Mortal Kombat" tripove, kada me je obujmila nogama mislio sam da će da mi uradi jebeni fataliti!